Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života je takav ugovor u kome jedna ugovorna strana – ustupilac obavezuje se da svojim potomcima – ugovornim stranama besplatno ustupi imovinu koju poseduje za vreme njegovog života.
Ovim ugovorom potomci stiču imovinu za života ustupioca i izbegavaju se mogući sporovi između potomaka oko raspodele imovine.
Ovaj Ugovor je imenovan ugovor, jednostrano obavezan, i besteretan ugovor; formalan i kauzalan. To znači da je izričito predviđen Zakonom o nasleđivanju; da postoji obaveza ustupioca da prenese imovinu na svoje potomke i da je ovim ugovorom se stiču samo prava. Formalnost ugovora se ogleda u tome da je predviđena obavezna pisana forma ugovora i overa kod javnog beležnika.
Na prvi pogled ovaj Ugovor podseća na Ugovor o poklonu; zato u praksi često dolazi do konfuzije šta ugovorne strane žele da zaključe.
Ovom prilikom pokušaćemo da u najkraćim crtama objasnimo razlike između ova dva ugovora i specifičnosti Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života.
Postoje određene sličnosti između ova dva ugovora: oba sporazuma su besteretni ugovori što znači da za jednu ugovornu stranu postoji samo obaveza da prenese imovinu dok za drugu ugovornu stranu postoje samo stečena prava i dolazi do uvećanja njihove imovine.
Ali postoje važne razlike između ova dva ugovora.
Ugovor o poklonu može da se zaključi sa bilo kojim licem, dok Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života može da se sačini samo sa potomcima i supružnikom.
Poklonodavac može da Ugovorom o poklonu; pokloni svoju imovinu kome god hoće; to lice čak ne mora da bude član njegove porodice.
Ugovor o poklonu se zaključuje samo između poklonodavca i poklonoprimca; ostali naslednici u njemu ne učestvuju i mogu da pokušaju da ga ponište tužbom zbog povrede prava na nužni nasledni deo.
Kod Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života neophodna je saglasnost između svih potomaka.
Zato je Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života pogodan kad su odnosi u porodici dobri; složni i kad postoji želja da se oni urede i za budućnost.
Na taj način postizanjem saglasnosti oko raspodele imovine; izbegavaju se dugotrajni parnični postupci i imovina se još za vreme života ustupioca, ustupa njima.
Kad se ugovorne strane usaglase o bitnim elementima Ugovora; Ugovor sačinjava advokat, a overava javni beležnik, u pitanju je solemnizacija isprave.
Tom prilikom notar je dužan da upozori ugovorne strane da imovina obuhvaćena ovim ugovorom ne ulazi u sastav zaostavštine. Ukoliko Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života ne bude overen kod javnog beležnika biće apsolutno ništav.
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, ograničava broj lica sa kojima može da se ugovori; on može samo da se zaključi sa potomcima i supružnikom ustupioca.
Neophodna je saglasnost svih potomaka koje će u trenutku smrti ustupioca predstavljati zakonske naslednike.
Ukoliko se samo jedan potomak nije saglasio sa Ugovorom; on će biti ništav.
U tom slučaju eventualno može da dođe do konverzije i da se ustupljeni delovi smatraju poklonom.
Ako se supružnik nije saglasio sa Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, Ugovor će ostati punovažan sa tim što će supružnik imati pravo da traži svoj deo.
Imovina koja je obuhvaćena Ugovorom o ustupanju i raspodeli za života ne ulazi u sastav ustupiočeve zaostavštine.
To znači da se nasleđuje samo ona imovina koju ostavilac nije obuhvatio ovim Ugovorom.
Pravo na nužni nasledni deo je isključeno kod ovog Ugovora, što znači da ne može da se osporava zbog povrede nužnog dela od strane zakonskih naslednika,
Kod ovog Ugovora uobičajeno je da se za ustupioca ili neko treće lice koje on odredi (npr. njegovog supružnika), konstituiše pravo doživotnog plodouživanja ili da se ugovori obaveza potomaka da ga izdržavaju odnosno plaćanja doživotne rente.
Ugovorne strane kod Ugovora o ustupaju i raspodeli imovine za života ne odgovaraju za ustupiočeve dugove.
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, može biti opozvan zbog grube neblagodarnosti ugovornih strana.
Ukoliko dođe do zlostavljanja ustupioca, pretnji ustupiocu ili uvredljivog ponašanja od strane njegovih potomaka sa kojima je zaključio ugovor.
Ustupilac ima pravo da traži opoziv Ugovora zbog njihove grube neblagodarnosti; pored toga do opoziva može doći ako ugovorne strane ne izvršavaju obaveze koje su preuzele Ugovorom kao izdržavanje ustupioca odnosno plaćanje ugovorene novčane rente.