Ugovor o doživotnom izdržavanju je takav ugovor u kome se jedna strana davalac izdržavanja obavezuje da izdržava primaoca izdržavanja do njegove smrti, a ovaj se obavezuje u naknadu za to, da mu prenese pravo svojine na određenoj stvari, sa tim da je sticanje prava svojine odloženo do trenutka smrti primaoca izdržavanja.
Ovaj Ugovor je veoma zastupljen u Srbiji; jer omogućava starijim licima koji možda nemaju dovoljno sredstava za život da imaju dostojanstvenu starost; na ovaj način treće lice se obavezuje da brine o njima i posvećuje im pažnju, a u isto vreme ta lica na ovaj način rešavaju svoje stambeno pitanje.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je imenovani ugovor; dvostrano obavezan, teretan ugovor, kauzalan, formalan, ličan ugovor (intuitu personae) i aleatoran ugovor.
Za razliku od Ugovora o poklonu i Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života; koji su besteretni ugovori; Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan i dvostrano obavezan jer obe ugovorne strane u njemu imaju određene obaveze; primalac izdržavanja da prenese imovinu nakon svoje smrti, a davalac izdržavanja da daje izdržava i brine o potrebama primaoca izdržavanja.
Ovaj ugovor je ličan ugovor (intuitu personae) jer se zaključuje sa obzirom na lična svojstva davaoca izdržavanja, koji ima obavezu da lično brine o primaocu izdržavanja.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je aleatoran ugovor; prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne zna se kakav će odnos uzajamnih davanja biti; odnosno ne zna se kolika je dužina primaočevog života i koliko dugo će ugovor o doživotnom izdržavanju biti na snazi.
Posledice aleatornosti se ogledaju u dva pravila:
Predmet primaočeve obaveze može biti i najčešće je pravo svojine na nepokretnosti; ali pored toga može biti i neko drugo imovinsko pravo( gotov novac, pravo intelektualne svojine, udeo u privrednom društvu itd.).
Obaveza davaoca je izdržavanja primaoca; u zavisnosti od njihovog dogovora i ličnih odnosa oni mogu da se urede da npr. zasnuju zajednicu života; obaveza izdržavanja može da bude u novcu ili in natura (hrana, lekovi itd.).
Obaveza izdržavanja i ne mora da bude u materijalnim davanjima nego može i da se sastoji u ličnoj brizi i nezi primaoca izdržavanja (pripremanje hrane, održavanje lične higijene, čišćenje stana; nabavka namirnica; odvođenje kod lekara itd.).
Davalac izdržavanja je dužan da sahrani primaoca izdržavanja i da snosi troškove sahrane čak i onda kad to nije izričito navedeno u ugovoru.
Ugovor o doživotnom izdržavanju se može zaključiti između fizičkih lica, i po pravilu nije neophodna saglasnost trećeg lica.
Jedini izuzetak kada je neophodna saglasnost trećeg lica kad se kao davalac izdržavanja javlja lice koje u okviru svog zanimanja ima obavezu da brine o primaocu izdržavanja (medicinski radnici; lekari; zaposleni u domovima za stara lica).
Ovu dozvolu daje nadležni organ starateljstva u formi Rešenja koje se donosi i upravnom postupku.
Ugovor o doživotnom izdržavanju sačinjava advokat i overava javni beležnik; u pitanju je stroža forma overe – solemnizacija.
Javni beležnik je dužan da upozori ugovorne strane da imovina koja je predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u sastav zaostavštine i da nužni naslednici nemaju pravo da od nje potražuju svoj nužni deo.
Prava i obaveze davaoca izdržavanja su relativno nasledivi.
U slučaju smrti davaoca izdržavanja njegova prava i obaveze mogu da pređu na njegovog supružnika i potomke.
Ukoliko supružnik i njegovi potomci prihvate obaveze davaoca izdržavanja oni stupaju na njegovo mesto i Ugovor o doživotnom izdržavanju se nastavlja.
Ukoliko ne prihvate da preuzmu obaveze davaoca izdržavanja Ugovor se raskida i oni nemaju pravo da traže naknadu za već dato izdržavanje.
Davalac izdržavanja nije naslednik primaoca izdržavanja iz tog razloga on ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja.
Nakon zaključenja Ugovora o doživotnom izdržavanju, davalac izdržavanja može svoje pravo da upiše u javnu knjigu u nadležni katastar nepokretnosti.
Na taj način onemogućava se da nepokretnost koja je predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju bude prodata trećim savesnim licima.
Upisom u nadležni katastar nepokretnosti davalac izdržavanja može da dokazuje da su primaočevi pravni sledbenici morali znati za postojanje Ugovora o doživotnom izdržavanju i samim tim nisu savesni.