Šta je načelo oportuniteta i zašto je ono bitno?
Po pravilu javni tužilac je dužan da u slučajevima krivičnih dela koje se gone po službenoj dužnosti preduzme krivično gonjenje – to
se naziva načelo legaliteta.
Od tog opšteg pravila,
postoji jedan izuzetak i ono je u naše pravo uvedeno pod nazivom načelo oportuniteta.
Prema tom načelu javni tužilac procenjuje
celishodnost krivičnog gonjenja, pa može da
krivično gonjenje ne preduzme i kad su svi zakonski uslovi za pokretanje krivičnog postupka ispunjeni.
On to može da uradi ako smatra da iz nekog
razumnog razloga nije neophodno preduzimati krivično gonjenje.
To su na primer:
mali značaj krivičnog dela, nisu nastupile štetne posledice, izmirenje štete itd.
Ovo načelo nije apsolutno i ne važi za sva dela, nego samo u posebnim slučajevima tačno određenim slučajevima.
Postupak prema maloletnicima.
Ukoliko je krivično delo počinio
maloletnik; javni tužilac može sa obzirom
na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika, njegova lična svojstva; da odluči da sprovođenje krivičnog postupka ne bi bilo celishodno, ukoliko se radi o krivičnom delu za koje je
predviđena kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna.
Znači mora u isto vreme da bude ispunjeno više uslova: da je krivično delo učinio maloletnik; da iz određenih okolnosti proizilaze opravdani razlozi da javni tužilac ne preduzme krivično delo i da je za to krivično delo zaprećena kazna do 5 godina ili novčana kazna.
Ukoliko jedan od ovih uslova nije ispunjen; ne može da se primeni načelo oportuniteta.
Ako
oštećeni ili centar za socijalni rad, smatraju da krivični postupak ipak treba pokrenuti, oni mogu u određenom roku da se
obrate veću za maloletnike neposrednog višeg suda.
Veće za maloletnike višeg suda može da odluči da je ipak neophodno da se pokrene krivični postupak; i tad
javni tužilac za maloletnike mora da pokrene postupak.
Javni tužilac će odbaciti osnovanu krivičnu prijavu za krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina pod uslovom da okrivljeni u roku od 6 meseci izvrši jednu ili više obaveza koje mu javni tužilac odredi.
Te obaveze mogu da budu sledeće: da otkloni
štetu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da nadoknadi štetu; da
uplati određeni novčani iznos na račun javnih prihoda za humanitarne svrhe, da
obavi neki društveno korisni ili humanitaran rad, ispuni
dospele obaveze izdržavanja, da se podvrgne
odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji, da izvrši obavezu, odnosno da poštuje ograničenja utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom.
Ako naiđe da je sa obzirom na prirodu krivičnog dela, okolnosti pod kojim je učinjeno, stepen krivice, raniji život okrivljenog, njegova lična svojstva i odnos sa oštećenim, i
nakon toga pribavlja mišljenje oštećenog i ako okrivljeni prihvati
određenu obavezu naredbom odloži krivično gonjenje do isteka roka za ispunjenje obaveze, a potom odbaci krivičnu prijavu ili preduzme gonjenje zavisno od toga da li je okrivljeni obaveze ispunio.
U ovom slučaju svi uslovi moraju da budu ispunjeni :da je za krivično delo zaprećena kazna do 5g zatvora ili novčana kazna; da su okolnosti krivičnog dela olakšavajuće i da je okrivljeni pristao da ispuni određene obaveze koje mu je javni tužilac odredio.
Javni tužilac u tom slučaju
samo odlaže krivično gonjenje dok okrivljeni ne ispuni svoje obaveze; ukoliko ispuni predviđene obaveze tek onda će javni tužilac
odbaciti krivičnu prijavu.
Ovo se zove
institut odloženog krivičnog gonjenja.
Javni tužilac može da odbaci krivičnu prijavu za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 3 godine ako je osumnjičeni usled stvarnog kajanja, sprečio nastupanje štete ili štetu u potpunosti nadoknadio, a iz okolnosti slučaja proizilazi da izricanje sankcije ne bi bilo pravično.
Oštećeni tad ne može da preuzme krivično gonjenje kao supsidijarni tužilac.
U ovom slučaju je kao i u prethodnom
bitan odnos okrivljenog prema krivičnom delu; ukoliko
je okrivljeni zbog stvarnog kajanja pokušao da spreči nastanak štete ili je nadoknadio javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu.
Ovde nema dodatnih obaveza koje se nameću okrivljenom; ali se ovaj institut može primeniti samo za krivična dela
za koje je zaprećena kazna zatvora do 3 godine.
Do određenog odstupanja može da dođe i u slučajevima sporazuma o priznanju krivičnog dela i sporazuma o svedočenju okrivljenog.
Ako okrivljeni prizna jedno ili više krivičnih dela, javni tužilac može odustati od krivičnog gonjenja jednog ili
više krivičnog dela tog okrivljenog koja nisu obuhvaćena sporazumom.
